Dozvolite detetu da iskusi neprijatne emocije – biće vam zahvalno na tome

Home / Roditeljstvo / Dozvolite detetu da iskusi neprijatne emocije – biće vam zahvalno na tome

Za detetov holistički razvoj – saznajni, socio-emocionalni aspekt, razvoj autonomije i samopoštovanja, formiranje identiteta, značajan je siguran, topao i podržavajući odnos sa roditeljima, ali i suočavanje sa novim, izazovnim situacijama.

 

Zona narednog razvoja predstavlja aktivnosti koje su za jedan korak, stepenik iznad detetovih aktuelnih mogućnosti,  i odnosi se na one oblasti koje dete ne može u potpunosti samostalno da obavlja. Deca koja uz podršku staratelja istražuju u svojoj zoni narednog razvoja, razvijaju urođene potencijale i predispozicije svim svojim čulima.

Međutim, velika je razlika između pružanja podrške detetu u vidu imenovanja situacije, ohrabrenja, zagrljaja i utehe kada dete ukaže na to da je pomoć potrebna i obavljanja aktivnosti umesto deteta. Roditelji koji pezaštićuju dete i koji teže da preduhitre javljanje bilo koje neprijatne emocije kod deteta, čine samo kratkoročnu uslugu i doprinose trenutnoj lagodnosti deteta. Dugoročno gledano, dete ostaje uskraćeno za razvoj veština i kompetencija koje će mu biti potrebne tokom celoživotnog razvojnog toka. Dete u izazovnim situacijama ima priliku da uči, kako da traži pomoć kada mu je potrebna, kako da se snađe u nepoznatoj situaciji, kako da reguliše svoju uznemirenost i zabrinutost, kako da se raduje i uživa u novim dostignućima, razvija samopouzdanje, inicijativu, autonomiju, motiv za samoefikasnošću, i brojne druge veštine. Sa druge strane, ukoliko dete šalje roditelju jasne signale da mu je pomoć potrebna, a roditelj ne pridaje značaj tome i ne prepoznaje datu situaciju kao priliku za pružanje podrške detetu, on jednako sputava razvoj detetovih potencijala kao i roditelj koji prezaštićuju dete.

Primera radi, zamislite situaciju na igralištu gde se dete igra u pesku sa svojim vršnjacima, i najednom drugar želi da uzme njegovu igračku. Roditelj koji prezaštićuje dete, će sve vreme motriti na dete i istog momenta prići da ga zaštiti. Roditelj koji je nezainteresovan neće ni primetiti šta se desilo ili situaciji neće pridati značaj bez obzira na to kako dete reaguje. Sa druge strane, roditelj koji pruža adekvatnu podršku detetu pre svega će osmotriti kako dete reaguje, da li ono može samostalno da se izbori za svoju igračku i ukoliko dete manifestuje jasne signale da mu je pomoć odraslog potrebna, onda će prići i pružiti detetu ono što njemu u datom momentu prija (pojašnjenje, zagrljaj, ohrabrenje…).

Za decu je značajno  da iskuse neprijatne emocije (ljutnju, tugu, nezadovoljstvo, strah, kajanje, razočaranje) koje će ih motivisati da teškoću sa kojom se suočavaju prebrode i da kreiraju rana uverenja da su neprijatne emocije sastavni deo života baš kao i one prijatne, pozitivne – sreća, ponos, zadovoljstvo, osećaj sigurnosti. Setite se, sve dok nismo pali nekoliko puta, nismo naučili da hodamo. Slično tome, ukoliko dete štitimo od osećaja bilo kakve nelagodnosti ono će kasnije imati poteškoće u prevladavanju neugodnih emocija i razvijanju adaptivnih strategija emocionalne regulacije. Dopustite mu da iskusi na svojoj koži i one manje prijatne emocije, da postepeno uči da ih prihvati i da se „nosi“ sa njima – jer će ih i kasnije tokom života zasigurno osetiti. Jedno je sigurno, dete će vam jasno pokazati šta želi i šta mu u datom momentu prija. Važno je da ga pažljivo slušate, pratite i posmatrate, da dozvolite da vas vodi i usmerava u procesu svog razvoja. Da pokušate da sagledate svet iz perspektive deteta, koje je željno saznanja, novog iskustva, istraživanja, ali i da pravovremeno reagujete i pružite zaštitu onda kada vam dete pokaže da mu zaštita treba.

Nekada naši lični stavovi i strahovi mogu ograničiti i sputati detetov razvoj. Budite pažljivi prilikom određivanja šta je ono što je zaista i realno štetno po dete, a šta je posledica vaših subjektivnih uverenja. Uvek kada možete trudite se da imate na umu sliku sveta iz perspektive deteta, i šta je ono što dete može dugoročno dobiti od određenih situacija (nekada kratkoročno-trenutno zadovoljenje potrebe nije u službi razvoja na duge staze). Kada vam je teško jer vidite da je dete tužno i da plače zato što nije istog momenta dobilo igračku za koju niste u mogućnosti da je kupite, dajte detetu jasno objašnjenje i ostanite dosledni svojoj odluci. Na taj način doprinosite izgradnji temelja ključnih socio-emocionalnih kompetencija deteta, a ono će vam pokazati zahvalnost najlepšim poklonom – svojim zdravim i funkcionalnim razvojem kroz čitav život, iako je igračku dobilo mesec dana kasnije od trenutka kada ju je poželelo.

 

Katarina Praizović,

diplomirani psiholog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *