Igra je svuda oko nas

Home / Roditeljstvo / Igra je svuda oko nas

Duh dvadeset prvog veka, tj. ekspanzija nauke i tehnologije i na polju roditeljstva doneo je mnoge olakšice savremenom roditelju, naravno, i deci tokom njihovog odrastanja. Ali, da li nam je nešto i oduzeo kada je u pitanju igra deteta, koja je jedna od njegovih bazičnih potreba? Neke od karakteristika dečje igre uvek su bile sloboda, maštovitost, kreativnost… Svedoci smo velike moći industrije igračaka i toga da gotovo ne postoji ništa u realnom svetu, a da nema svoj pandan u formi igračke ili nekog materijala za igru. Svesni toga koliko se kupovina igračaka odražava na naš kućni budžet, ipak ih kupujemo i više nego što je detetu to stvarno potrebno, želeći najbolje za svoje dete. A da li smo možda, zatrpani gomilom plastike koja šljašti, zaboravili neke tradicionalne igračke i materijale, koje ne samo da ne koštaju puno, već i pozitivno utiču na dečji razvoj?
Evo predloga kako da materijale koji su nam svakodnevno pri ruci, pretočimo u interesantne materijale za igru:
Igre peskom su od uvek zaokupljale dečju pažnju. U presipanju, prosipanju, izazovu da se od tako neuhvatljivog materijala napravi nešto – postoji neka neverovatna čarolija. Igre presipanja (tj. igre sa nestruktuiranim materijalima su izuzetno interesantne deci od godinu i po do tri godine, ali i starijoj deci).

Kako ove igre da  organizujemo detetu u kućnim uslovima, a u zimskom periodu? Evo nekoliko predloga:

– Materijali koji odlično zamenjuju pesak su prezle, kukuruzni i pšenični griz, pirinač (običan i ekspandirani u boji). Pre nego što detetu ponudimo ove materijale i posude različitih veličina i oblika, veoma je važno da omogućimo uslove za to. Ukoliko nam je važno da se ne stvori veliki nered u stanu, tepih ćemo zaštititi prostirkom ili najlonom, ili organizovati ove igre u delovima stana koje su prekrivene pločicama (kuhinja, terasa, hodnik). Ukoliko smo uznemireni zbog stvaranja nereda i stalno opominjemo dete da ne prosipa, onda ova igra gubi smisao.
– Svakodnevni način života, u kojem su nam dnevni rasporedi pretrpani, doprinosi tome da često osećamo napetost, ne samo mi odrasli, već i deca. Igre testom pružaju neverovatan osećaj opuštanja. Dok dete istražuje i manipuliše ovom prijatnom, mekanom teksturom, kreativnost i samostalnost u kreiranju dolaze do izražaja. Ne treba da zaboravimo to da je detetu tokom ove igre važniji proces stvaranja od samog rezultata. Takođe, testo, samim tim što je prirodan materijal, ne nosi rizik od toksičnih materija, koje se često nalaze u industrijskim igračkama, tako da je svakako i bezbednije. Modelovanje omogućava različita taktilna iskustva, pa i razvoj fine motorike, što je od izuzetnog značaja u predškolskom periodu. Dete dok modeluje, opušta se, daje mašti na volju i uvek ima iznova šansu da pokuša ponovo.
– Igre vodom – u vodi, svima nam je poznato, takođe ima nešto što smiruje i opušta. Voditi razgovore s detetom dok se opušteno igra u kadi sa posudama i gumenim igračkama, može da bude vrlo prijatna aktivnost, kako za dete, tako i za roditelje. Nažalost, svakodnevna komunikacija, u nedostatku vremena, često nam se svodi na relaciju davanje – primanje instrukcija. Tako da je ovo sjajna prilika za neobavezno ćaskanje i smeh, što svakako doprinosi stvaranju prijatnije porodične atmosfere. Takođe, igre vodom, u formi pranja sudova, ili drugih predmeta, su mališanima jedna od omiljenih igara.
– Skupljanje kestenja, oraha, lešnika, lišća i svih drugih plodova koji su nam dostupni u dvorištima i parkovima mogu da posluže kao sjajan materijal za igru, ali i edukativno štivo. Npr. razvijanje početnih matematičkih pojmova: malo-mnogo, više-manje, sabiranje, oduzimanje…). Ipak, najdragocenije za decu u svemu tome, je upravo to, što smo ga skupili zajedno. Bojeći i transformišući sve te plodove (npr. pravljenje bubamara od polovine ljuske od oraha, ježa od kestena i čačkalica) neverovatno će zaokupirati dečju pažnju i razvijati kreativnost. Ova aktivnost će, u velikoj meri, doprineti i razvoju samopoštovanja, kada njihovo remek delo zauzme važno mesto na našoj polici u dnevnoj sobi, bar na nekoliko narednih dana.
– Deca već sa nepune 3 godine počinju da se interesuju za kostime i prerušavanja, tj. za igre uloga i dramske igre. Fiksirati ogledalo na na zid u visini deteta u nekom kutku stana, ne zahteva ni puno vremena, a ni novca. Pored ogledala, ukoliko se postavi kutija sa raznim starim šeširima, maramama, ogrtačima, naočarama za sunce, ‘’čarobnim’’ štapićima, itekako će pomoći detetu da uđe u magični svet mašte i razvija kreativnost, ali razvija i sliku o sebi.
– Takođe, pravljenje muzičkih instrumenata, npr. zvečki od pirinča, pasulja, kukuruza koje ćemo sipati zajedno sa detetom u stare plastične flaše, prazne kutijice, pa ih lepiti selotejpom ili ukrašavati sličicama iz novina, kolaž papirom i sl., doprineće proširivanju dečjeg iskustva, ali i razvijanju ekološke svesti, npr. o reciklaži.
U svakom slučaju, vreme koje provedemo zajedno sa detetom, kao i igračka koju smo zajedno napravili, jer je skrojena upravo po njegovoj meri, za dete ima, iako ne košta puno, izuzetno veliku vrednost.

Katarina Majkić, pedagog,
praktičar terapije igrom,
transakcioni analitičar-savetnik

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *