Kada čujemo reč pedagog, mnogima je prva asocijacija da je to „dežurni policajac“, odnosno osoba koja kreira i sprovodi hitne intervencije, po pravilu kaznenog tipa, kada se dete/osoba ne ponaša u skladu sa društveno prihvatljivim okvirima i krši nekakva društvena pravila. Većina nas iz svog đačkog perioda nosi uspomene na pretnje nastavnika kada se desi neki „nestašluk“ koja je glasila: „Ići ćeš kod pedagoga“.
A šta pedagog u stvari jeste?
Pedagogija je nauka koja se, najjednostavnije rečeno, bavi vaspitanjem i obrazovanjem dece i odraslih. Dakle, pedagog je stručnjak koji se bavi vaspitanjem i obrazovanjem, koji je edukovan za rad sa decom i porodicama, kao i stručnjacima u obrazovnom sistemu u cilju unapređenja vaspitno-obrazovne prakse, ali i u drugim sektorima u kojima se pruža podrška deci i porodicama koje se nose sa određenim izazovima. Dakle, pedagog nije „lovac na greške“, sudija koji izriče sankcije, niti razredni starešina koji uperenim prstom govori „no, no“.
Pedagog se prvenstveno bavi analizom i razumevanjem porodičnog konteksta i putem savetovanja pomaže porodicama da razvijaju i unapređuju odnos sa detetom, svoje roditeljske veštine, prevaziđu potencijalnu krizu i povećaju stepen adaptibilnosti na promene sa kojom su se suočili.
Zbog čega porodica najčešće dolazi na pedagoško savetovanje?
Šta su neki od naših roditelja rekli o svakodnevnim izazovima u porodičnom životu i zbog čega su se obratili za savetovanje:
„Umorna sam od svakodnevne borbe oko domaćih zadataka“.
„Imam utisak da sve što kažem, dete me jednostavno ne čuje. Onda se ja iznerviram, počnem da vičem, svi se posvađamo i ja onda imam odvratan osećaj krivice“.
„Nemam kontrolu nad našim svakodnevnim porodičnim rutinama. Ne mogu da istrajem u tome da se svi pridržavamo naših dogovora i pravila koje smo postavili. Čini mi se da se vrtimo u začaranom krugu“.
„Od svega mi najteže padaju svađe moje dece. Umorna sam od umirivanja i zauzimanja strane ko je u pravu“.
„Razvod i preseljenje su nas potpuno iscrpeli… Mislila sam da sam se pripremila na sve što sledi. Očekivala sam burne reakcije deteta i da će meni biti jako teško da ponovo uzmem stvari u svoje ruke. Ali, trenutno se osećam potpuno nemoćno…“
„Borba oko kretanja u vrtić, odevne kombinacije mog deteta, izbora odgovarajućeg rajfa ili šnale, udaranje i vrištanje deteta prilikom ulaska u auto, čine da se svaki dan osećam potpuno iscrpljeno i pitam se: Gde grešim? Šta treba da uradim drugačije?“
Šta možete da očekujete od pedagoga kojem ste se obratili za savetovanje?
Pedagog koji se bavi savetovanjem porodice daće sve od sebe da vas, na prvom mestu, razume bez osuđivanja, procenjivanja i kritikovanja. Možda će postavljati veoma direktna pitanja kojima želi da dobije odgovore u vezi sa vašim porodičnim funkcionisanjem, načinom na koji vi doživljavate procese i okolnosti u vašoj porodici, kako doživljavate dete i način na koji se ponaša, kako ste se do sada nosili sa izazovima koje je roditeljstvo stavilo pred vas… Veoma je važno da, ukoliko je to moguće, oba roditelja dolaze zajedno na razgovor sa stručnjakom. Vrlo često roditelji imaju različite perspektive na istu situaciju, jer svaki roditelj stvari doživljava na svoj način, što je prirodno i normalno. Na naš doživljaj neke situacije u velikoj meri utiču naše emocije, životna iskustva, naše vrednosti, vaspitni stil koji su koristili naši roditelji kad smo mi bili mali i trenutni kontekst u kojem živimo. Zbog toga je važno da sa nekim popričate o tome.
Šta je disciplina?
Različiti motivi zbog kojih se roditelji odlučuju za uslugu pedagoškog savetovanja najčešće mogu da se svedu pod reč „disciplina“. Roditelji uviđaju da neke tradicionalne metode vaspitanja dece prosto ne funkcionišu u njihovoj porodici poput kažnjavanja, pretnji, fizičkog kažnjavanja i pitaju se zašto je to tako, jer su oni vaspitavani primenom nekih od navedenih „vaspitnih tehnika“ i najčešće kažu „…i šta mi fali…“. Neki roditelji ne žele da kopiraju vaspitne stilove svojih roditelja, ali, kao i prethodno opisani roditelji, osećaju da im nedostaju nekakvi „alati“ u roditeljstvu koji će im olakšati postizanje vaspitnih ciljeva, kako kratkoročnih, tako i dugoročnih. Danijel Sigl, jedan od najpoznatijih autora različitih priručnika za roditelje, baziranih na najsavremenijim otkrićima neuronauke, u svom priručniku „Disciplina bez drame“ navodi: ,, Kada god vaspitavamo svoju decu, naš cilj nije da ih kaznimo ili da ih uslovljavamo, već da ih učimo. U korenu reči ,disciplina’ je disciple, koja znači ,student’, ,učenik’ ili ,onaj koji uči’. Onaj koji prima disciplinu nije zatvorenik niti neko ko čeka svoju kaznu, već onaj koji uči kroz instrukcije koje dobija. Kažnjavanje može da ukine ponašanje na kratko vreme, ali podučavanje razvija veštine koje traju čitavog života“. Sigl dalje navodi „Naša deca treba da nauče veštine kao što su inhibicija impulsa, savladavanje jakog besa, kao i da razmotre uticaj svog ponašanja na druge“. Učenje ovih esencijalnih stvari u životu i vezama je ono što im je potrebno, a ako ste vi ti koji im to pružite, daćete značajan dar ne samo svojoj deci već čitavoj svojoj porodici, i ostatku sveta, takođe. (Disciplina bez drame, D. Sigl, T.P. Brajson, Harfa 2019.)
Pedagoško savetovanje i „čarobni štapić“
Pedagoško savetovanje neće dati roditeljima čarobni štapić, niti gotove unapred pripremljene funkcionalne alatke koje već sutradan mogu da primene, ali će im pomoći da razumeju zašto se dete ponaša na određeni način, otvoriti možda neka „skrivena vrata“ koja se nalaze u roditelju i zbog kojih roditelj ima neke emocionalne reakcije koje utiču na neadekvatne poruke koje upućuje detetu. Nakon osvešćivanja nekih obrazaca ponašanja, procesa koji postoje u odnosima između članova porodice, pedagog će pružiti podršku roditelju kako da unapredi odnos sa detetom, a nakon toga kreira vaspitne intervencije koje su prilagođene konkretnom detetu, porodičnom kontekstu i njegovom uzrastu.
Uslugu pedagoškog savetovanja u Play centru pruža
Katarina Majkić, pedagoškinja, TA savetnica i praktičarka terapije igrom
Savetovanje možete zakazati na 063 580 377